Lepoto,
podigni glavu, pogled usmeri ka suncu.
Udahni njegovu enegiju, opusti se,
zaboravi sve što se dešava pri zemlji.
Neguj zrno koje nosiš u sebi –
ono što hrani i ostavlja trag.
Sačuvaj svoj ponosni stav,
vladaj beskrajnim poljima kao i do sad.
Mnogi bi rado nosili deo tvoje snage.
I korov bi besramno bio ti
ali uvek ostaje negde niže,
zapleten u sopstvene granice.
Slikaju se mnogi pored tebe,
traže svoj trenutak sjaja.
Veruju da su i oni deo tvog neba
iako si ti taj koji toplo zrači.
To su samo slučajni prolaznici
što na kratko postanu deo tvog pejzaža.
A kad sunce zađe i utihnu zvuci,
kad večernja tišina zavlada poljem,
spusti i ti umornu glavu.
Odmori, pripremi se za novo jutro,
sačuvaj snagu sve dok ne sazri
ono najvrednije što je u tebi.
