Matija Bećković Ako jednom staviš na gramofon moje srce čućeš ono što sam izmislio samo da bih tebi rekao: Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zemlji. Da li je tamo već i mozak čovečanstva? Javno iznosim rečenice kojima sam te osvojio, govoreći o drugim stvarima govorio sam o tebi, pucajući u plafon […]
Ovenčana “slavom” samoživog stvorenja, za sebe usamljena princeza, hodiš kroz rolerkoster života, sad u centru pažnje, sad potišteno maštajući o drugačijem odnosu snaga. Opusti se, smelo korakni u život. Tu su roditelji, ne opterećuj ih svojim nezadovoljstvom što porodica nije brojnija. Za sve postoji razlog pa i za to što si jedino dete. Raduj se
Pogled bi mi U prašinu zakopali Ružu osmeha Sa usana iščupali Čuvam prvo Proleće u grudima Čuvam prvu Suzu radosnicu Sa slobodom Bi me razvenčali Dušu bi mi Dušu preorali Branim ovo nebo u očima Branim Ovo zemlje na dlanu Mlade bi mi voćke Radosti posekli Slavuje pesama U drveni plug upregli Ne dam Ovo
Tuga tugu stiže. Dok prebiram misli shvatam da ni jedan napisani tekst u slavu 16 žrtava pada nadstrešnice ne bi bio dovoljno jak da opiše naše emocije, spoznaju i veru u nešto što se zove stvaranje zdrave osnove za buduće dane. (Fotografija: Učenici Srednje ekonomske škole čiji je preminuli Vukašin Crnčević bio đak, odavajući počast
Još se jedna crna zastava zavijorila nad našim umornim gradom Read More »
Danas nemoj da me tražiš Danas nemoj da me zoveš Budi ono što si htela Budi ponosna i smela Nemoj nikog da tražiš Nemoj nikom da se vratiš Budi sama pored sebe Budi najlepša za sebe Uvek sam te gledao Ti si bila najlepša Tako sam živeo Da budem tvoj Da li možeš, da li
Ne zaljubljuj se u ženu koja čita, u ženu koja je jako osećajna, u ženu koja piše… Ne zaljubljuj se u obrazovanu, čudesnu, luckastu ženu sklonu zabludama. Ne zaljubljuj se u ženu koja razmišlja, koja je svesna koliko zna, a takođe zna kako leteti; u ženu sigurnu u sebe. Ne zaljubljuj se u ženu koja
Martha Rivera-Garrido Read More »
Branko Miljković San je davna i zaboravljena istina koju više niko ne ume da proveri sada tuđina peva ko more i zabrinutost istok je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti cvet između pepela i mirisa oni koji odbijaju da prežive ljubav i ljubavnici koji vraćaju vreme
Poeziju će svi pisati Read More »
Đorđe Balašević Na Bogojavljensku noć Peku se kesteni lome se pogače A venci smokava i praporci se pokače U prednjoj sobi mog baće To je već navike moć Bez slova poziva, društvo se sastalo Pod istom ikonom, za crnim švapskim astalom Što pamti svadbe i daće Redak sam gost u starom kraju Al’ znam šta
Kao davni greh, uvek mi se ista javljaš. Odzvanja ti smeh, cipele u prozor stavljaš. Večno sanjaš, svetom putuješ bez putovanja a Badnje veče dolazi. Mogla si mi baš i reći neke reči nagle. Oči su mi, znaš, pune iste one magle . Al suprotnost sušta, sad u meni tuga koren pušta a badnje veče
