Božići

Mi, rođeni u mešovitim brakovima smo uvek bili privilegovani, naročito u detinjstvu. Dva Božića, dva Uskrsa i svi drugi praznici.

Nekako je najlepše bilo za Božiće a između Nova godina. Dva puta ispostiš za Badnji dan ali zato te u kontinuitetu obasipaju poklonima. Slatkiša imaš do kraja januara. Nežno ti se obraćaju i strine i ujne i tetke sa obe strane. Raduješ se, uživaš, sve dvostruko.

Na ovim prostorima se periodično pojavljuju mračni likovi koji ljude poput mene proglašavaju manje vrednima. U dokolici prebrojavaju krvna zrnca svakom čoveku. Broje, broje pa kad i svoja prebroje, utihnu. Posle se braćom nazivaju sa raznima.

A mi obični smrtnici ponosni smo na svoje pretke. I ove i one i ne pitamo se koji su bitniji, koji su bolji, naši su. U nama teče njihova krv. Da li je ona kvalitetna ili neki bućkuriš – odgovor je u oku posmatrača.

Ja lično, ponosna sam i na dedu Franju i na dedu Božidara, na obe babe, Anđeliju i Anu i na sve što u karakteru nosi i ravnica ali i planina. Svaka nasleđena osobina vredi u konkretnoj situaciji. Jedna me gura dalje, druga stabilizuje kad naleti euforija. Ljubav izražavam na različite načine… I tako dan po dan, prepoznajem tragove predaka u sebi iako se trudim da lični pečat stvaram i modifikujem u skladu sa svojim stavovima i emocijama.