Govorila mi je majka: ” Ne dozvoli dnevnim događajima da te poremete u planovima. Ne odustaj od cilja. Ne prolongiraj njegovo ispunjenje. Od svakog dana izvuci maksimum, u svakoj godini se mora završiti neki veliki posao.” Svojim primerom mi je to i dokazivala.
Najbolja na radnom mestu, posvećena tati i meni, kuća i bašta kao apoteka. Najbolji ručak, najukusniji kolač, sve svojim rukama, ne daj Bože platiti ili kupiti nešto što se ne mora. Odmor luksuz, duže spavanje nedopustivo. Samo rad, malo druženja i smeha u predahu i opet rad. Kafa na srk, cigareta u žurbi. Dugi ženstveni prsti a snažni dlanovi. Mio pogled ali i prekoran ako ne ispunim očekivanja.
Kako mi govorila tako je i činila i u pedesetprvoj godini sklopila oči. Ostali su za njom nezavršeni poslovi, neispunjeni planov, kidala se, lomila i do kraja puta pre mnogih drugih dospela.
Tako sam i ja počela. Učila u ratnim godinama, potom rađala, gajila decu, menjala posao, mesto prebivališta, sve po redu, bez predaha. Umor i zasićenje u vazduhu, nikad priznati od mog uma.
Ponešena aktuelnim događanjima prepunim tuge, strepnje i iscrpljivanja u meni rodila misao i rekoh sebi:” Stani, opet živiš u nenormalnim okolnostima koje te ometaju. Možeš li sve da postigneš kao do pre deset meseci?
Uspori, osvrni se, neko je unesrećen, nekog više nema. Ljudi se vole ali i mrze. Mržnja ti je nepoznato osećanje, valja ga pažljivo prostudirati i suprotstaviti mu se. Za to je potrebno vreme, fokus.
Ne osuđuj sebe što nisi učinila sve što je tvoja svakodnevna obaveza, nepredvidive situacije rađaju drugačiji raspored postupanja. Pronađi se u definiciji inteligencije – snađi se u novim okolnostima jer ti je želja da ostaneš normalna, sebi i svojim najbližima, smanji nametnuta opterećenja.
Pri izlasku iz ovog vrtloga treba živeti, biti u stanju davati i primati ljibav, uživati u uspesima i podnositi poraze. Prošetaj, pročitaj, poslušaj što ti se sviđa, komuniciraj sa onima sa kojima se razumeš.”
Zaključujem: kad sve prođe i sunce sine besprekornim sjajem radost će se probuditi i život nastaviti. Kad a ne ako. Dakle ne nadam se samo, verujem.
