Pismo jedinici

Ovenčana “slavom” samoživog stvorenja, za sebe usamljena princeza, hodiš kroz rolerkoster života, sad u centru pažnje, sad potišteno maštajući o drugačijem odnosu snaga.

Opusti se, smelo korakni u život. Tu su roditelji, ne opterećuj ih svojim nezadovoljstvom što porodica nije brojnija. Za sve postoji razlog pa i za to što si jedino dete. Raduj se sa njima dok ih imaš. Zapamti da je moguće da i u mnogobrojnim porodicama žive tužni ljudi.

Poneko iskreno prijateljstvo, brižni partner i deca ako ih Bog da brišu sve praznine i tuge.

One druge zaboravi jer možeš bez njih. Ti nisi devojka iz stereotipa, nisi razmažena, ni sebična, nisi ni usamjena. Imaš svet u koji primaš u početku sve a kasnije samo odabrane. Shvatila si da ti ne treba niko samo zato što si jedinica.

Odnećeš pobedu ako te neko kažnjava ignorisanjem jer si za samoću spremnija od drugih. Stisni zube, izdrži, kreni dalje! Budi prkosna i samouverena, navikla si da se ne oslanjaš na druge. Samo se seti koliko si morala da čekaš da nekom kažeš svoju sreću pa i tugu.

Uskraćena za sestrinsku podršku, blagoslovena si snagom da izguraš sama. Hrabra i obazriva jer nemaš bratsku zaštitu, naoružana si istrajnošću i možeš sve.

Svet je tvoj. Magnetom pozitivne energije okupićeš oko sebe iskrene ljude željne tvog društva.

Srećno!