Pročitano i preslušano
Branko MiljkovićŠta sve može da stane u kapi mastila Jedno nenapisano sunceJedna nepotpisana pticaJedan nenacrtani cvetI još će ostati tolikoDa se napiše epitaf: Dve su zvezde zanoćileU čijem srcu, u čijoj noći Zatim su dva cveta niklaIz čije krvi, iz čije krvi I dve su ptice poleteleIz čije glave, u čiju noć Dve zvezde, dva […]
“Nije čudno kada ovca beži od vuka ali je čudno kad se ta ovca zaljubi u vuka.” “Tamo gde svako isto razmišla, tu niko mnogo ne razmišlja.” “Ako se ikad budeš konsultovao sa svojim egom, postupi suprotno od onoga što ti kaže taj pokvarenjak.” “Ako nam je čaša mala, nemamo pravo kriviti more.”
(Preživeti do sutra) Grozdana Olujić …gradovi našeg detinjstva ostaju u nama zauvek. Gradovi unutrašnji, sačinjeni od sećanja i sna. …Slike u njemu ne menjaju se, ne osipaju, ni jedan ga vetar ne može oduvati. …gradovi naše mladosti, pohranjeni u sećanju kao mušice u ćilibaru, ne stare, me umiru.
Gradovi našeg detinjstva Read More »
Svetiljka telu je oko. Ako, dakle, tvoje oko bude zdravo, sve će telo tvoje svetlo biti. Ako li oko tvoje kvarno bude, sve će telo tvoje tamno biti. Ako je, dakle, svetlost koja je u tebi tama, kolika je tek tama. Biblija Mat.6,22-23
Unutrašnja svetlost Read More »
Džon Maksvel Kuci “Nije nam neophodno da znamo šta znači sloboda. Sloboda je reč kao svaka druga. Ona je kao dašak pare, sedam slova na tablici. Ona je samo ime koje dajemo svojoj žudnji, toj što je pominješ, žudnji da budemo slobodni. nas zanima žudnja, ne ime. Ako rečima ne možemo iskazati šta je jabuka,
Miroslav Antić Ne priznajem rastanke i nikad neću… Suviše boli kada se grubo otkine cvet koji tek niče; kada na samom početku priče vreme zatreperi i tane, baš kada bleda, još prazna zora esečevo srebro ućuti; i kada zamre let povetarca što dahom sluti uzdahe nove, nasmejane… Ja želim da još s tobom gledam kako
Pero Zubac Ulaziš u pesmu kao u svoj vrt slažeš reči, pomeraš mlado drveće u nekakav red razumljiv tvom oku tako nehajno kao što u san moj ulaziš kao u svoj vrt gde te svaka travka s radošću dočekuje i sunce ti na rame silazi. I korak ti je lak i nečujan, kao da si
Ulaziš u pesmu kao u vrt Read More »
Odlomak Ivo Andrić Žene, ja ne zna kome te vi bile blaga kiša jutrnja, ali u naš život ulazite kao pljusci nošeni vihorima. Preko vaših bijelih telesa pjeni se bučni život naš, zaustavlja se u virove i pada strmoglavce. Tu mudrost nije lijek, ni starost ne pomaže, i kad sve umukne, vaš je glas još
Poželi oči i srce deteta koje veselo vrišteći trči zabranjenim travnjakom, klikće zbog jedne sićušne ribice što klizi kroz vodu; raspituje se o zvezdama, i ko ih je zapalio, i koje te nikad ne voli zbog tvog debelog novčanika, nego zato što se znaš znaš igrati i smejati, jer znaš pripovedati fantastične priče i pevati
Pablo Neruda Oduzmi mi hleb, ako hoćeš, oduzmi mi vazduh, ali ne oduzmi mi svoj smeh. Ne uzimaj mi ružu, koplje kojim juriš, vodu koja iznenada puca u tvojoj radosti, iznenadni srebrni talas koji te rađa. Moja borba je teška i ponekad se vraćam umornih očiju jer sam video zemlju koja se ne menja, ali
