Citati – pročitano i poslušano

“NEMOJ DA TI JE SVEJEDNO OD TOGA SE ČOVEK NE OPORAVI”

Pogled bi mi U prašinu zakopali Ružu osmeha Sa usana iščupali Čuvam prvo Proleće u grudima Čuvam prvu Suzu radosnicu Sa slobodom Bi me razvenčali Dušu bi mi Dušu preorali Branim ovo nebo u očima Branim Ovo zemlje na dlanu Mlade bi mi voćke Radosti posekli Slavuje pesama U drveni plug upregli Ne dam Ovo

Danas nemoj da me tražiš Danas nemoj da me zoveš Budi ono što si htela Budi ponosna i smela Nemoj nikog da tražiš Nemoj nikom da se vratiš Budi sama pored sebe Budi najlepša za sebe Uvek sam te gledao Ti si bila najlepša Tako sam živeo Da budem tvoj Da li možeš, da li

Ne zaljubljuj se u ženu koja čita, u ženu koja je jako osećajna, u ženu koja piše… Ne zaljubljuj se u obrazovanu, čudesnu, luckastu ženu sklonu zabludama. Ne zaljubljuj se u ženu koja razmišlja, koja je svesna koliko zna, a takođe zna kako leteti; u ženu sigurnu u sebe. Ne zaljubljuj se u ženu koja

Branko Miljković San je davna i zaboravljena istina koju više niko ne ume da proveri sada tuđina peva ko more i zabrinutost istok je zapadno od zapada lažno kretanje je najbrže sada pevaju mudrost i ptice moje zapuštene bolesti cvet između pepela i mirisa oni koji odbijaju da prežive ljubav i ljubavnici koji vraćaju vreme

Duško Trifunović Sa mnom je gotovo bilo onoga trena kad sam rekao Nemoj A ti si htela i htela A ja sam pitao Zašto A ti si rekla Zato zato i zato jer tako čini žena Ti si najbolja od svih kojima sam želeo da kažem to što govorim tebi Suviše znam o sebi i

Branko Miljković Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama zbog neba razapetog između prstiju. Budim je zbog reči koje peku grlo volim je ušima treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi. Budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove ovde zbog ljudi bez čela i imena prolaze ulicom. Zbog anonimnih

“U životu postoje takvi omamljujući trenuci kada čovek vidi sve jasnije, oseća svoju snagu, mogućnost, vidi ono za šta je sve dosad bio kukavica ili preslab. To su trenuci promena u životu. ….. I odjednom sam shvatila da pravog zapravo i nema. Ni na zemlji, ni na nebu. Nema ga nigde, onog pravog. Postoje samo

Šandor Marai (1900-1989) Dolazi takav svet, u kome će svako biti sumnjiv, ko je lep i talentovan. I ko ima karakter. Lepota će biti uvreda, talenat provokacija, a karakter – atentat! Jer dolaze oni… Ružni, nesposobni, beskarakterni. Posuće vitriolom lepotu, premazati katranom i klevetom talenat. probošće srce onih sa karakterom.

Kreont: “I mrtvog dušmanina mrzim srcem svim” Antigona: “A ja za ljubav samo na taj dođoh svet” Tragičan lik žene po Sofoklu.