Jesi li i ti od onih što čuvaju suze za posebne prilike ili su ti oči često pune te magične tečnosti? Neki ljudi kažu da je to najskuplja tečnost na svetu i da se sastoji od 1% vode i 99% emocija. Ne znam im definiciju ali znam da se često družim sa njima i da mi tako blažene, meke i svetlucave predstavljaju sjaj u tami, potporu u sreći. Te tople kapljice uspevaju da isperu senke sa duše i učine je prozornijom, odnesu ono što je srcu teško i u suprotnom donesu ushićenje.
Suze tuge, radosnice, pokajnice, nadalice, suze uspomena, rastanaka, oproštajne suze čuče u nama, nekome se olako spuštaju niz lice, klize, kotrljaju, nekome slivaju preko obraza do vrata. Preosetljivi se kupaju u njima. Ravnodušni im ne pridaju značaj. Poneko strepi u grču, ne prepušta se olakšanju jer smatra da je tako snažniji, da je gospodar situacije.
Zadovoljna sam svojim odnosom sa suzama. Često nerviram decu kao što je i moja mama mene nervirala kad vide da se u svečanim prilikama drugi roditelji smeše od radosti a ja uz osmeh zasuzim očima i tako okupam svu lepotu događanja da bude još blistavija i čistija.
Ne, ne stidim se svojih dubokih osećanja. Prepoznajem se sa sebi sličnima i to mi je dovoljno. Ne, ne želim da budem ni kamen, ni stena, da umišljam kako sam jaka i nedodiriva. Nadam se da ću se uvek više radovati, voleti, nego tugovati i da ću u svakoj važnoj situaciji čistiti put suzama pred sobom i iza sebe.
Probajte i vi, plačite, lekovito je!
